Danas, kada slavimo Rođenje Bogočoveka Gospoda Isusa Hrista, pre svega oprostimo jedni drugima i kažimo brat bratu: Mir Božji, Hristos se rodi!

Pokažimo da možemo biti i da jesmo narod ljubavi Božje, narod koji u svim iskušenjima ovoga veka može biti veran i častan. Osim što nam donosi radost veliku, Hristos nam donosi i daje mir Božji, a to je On Sâm. Zato božićno praznovanje i počinjemo pozdravom: Mir Božji, Hristos se rodi! Time izražavamo svoju plamenu želju i nasušnu potrebu da se mir Božji useli u svakog od nas, ali i među nas, decu Božju, nasleđe Njegovo u ovome svetu, prvo kao Život našeg života, Svetlost sveta, Istina i Put, a potom i sve ostalo!

U ove radosne dane praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista, obratimo posebnu pažnju na zapovest koju je Bog još u raju dao prvom čoveku i prvoj ženi, rekavši im: „Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom…“ (1. Moj 1,27-28). U ovoj uzvišenoj i svetoj zapovesti Božjoj sažet je uzvišeni smisao i tajna čoveka kao bogolikog bića – da bude roditelj i upravitelj nad svim što je Bog stvorio i dao mu na upravljanje.
Kako je to moguće? – upitaće neko. Moguće je iz razloga što je čovek živa slika Božja, sazdan po liku Božjem, a Bog je Tvorac i Tvoritelj, Otac i Roditelj. Zapovest „rađajte se i množite se“ prva je sveta zapovest data rodu ljudskom. Jer, bez rađanja i množenja nema ljubavi niti prema Bogu niti prema bližnjima. Biti roditelj najveći je dar čoveku. Duh vremena u kojem živimo i kultura koja nam se nasilno nameće upravo su upereni protiv dostojanstva čoveka kao roditelja. Kao zreo i dostojanstven narod, narod svetih predaka i svetle istorije, snagom vere i ljubavi prema Bogu i rodu, oduprimo se nasilju koje se vrši nad našim narodom!
Ne tražimo izgovore i opravdanja za naš egoistički komoditet i nemarnost prema svome spasenju i spasenju sveta! Poštujmo slobodu i pravo svakoga, ali isto tako znajmo da svaka zloupotreba slobode kao posledicu ostavlja greh, odnosno smrt. A mi nismo stvoreni za greh i smrt, već za vrlinu i večni život.

 O Kosovu

U ove radosne praznične dane molitveno se sećamo stradanja našeg raspetog i zavetnog Kosova i Metohije, kolevke naše narodne duše i naših najplemenitijih osećanja. Molimo se Bogomladencu Hristu da bude volja Božja s našim Kosovom i Metohijom. Branili su Kosovo i Metohiju od Turaka Osmanlija 1389. godine braća Jugovići i stari Jug Bogdan, a oslobodili su ga novi Jugovići, junaci koje su rodile čestite majke Srpkinje koje su sebe žrtvovale i posvetile rađanju sinova i kćeri za sveto srpsko Kosovo i Metohiju, za krst časni i slobodu zlatnu. Naše Kosovo i Metohija su strašno mesto postojanja jer na njemu stradanja ne prestaju, a nepravda se iz dana u dan uvećava. Nemir i nasilje vladaju Kosovom i Metohijom. Decenijama i vekovima otimaju tu pokrajinu, istorijsku Staru Srbiju iz naših nedara, iz našeg bića.
Ali, braćo i sestre, ne uspevaju ga istrgnuti, jer Kosovo i Metohija je više od teritorije. To je naš zavet! Prizivamo mir Božji na Kosovo i Metohiju, mir, pre svega, među našom braćom Srbima, kao i mir među svim ljudima dobre volje! Našoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji poručujemo: znajte da niste sami i niste zaboravljeni; sa vama je sav srpski rod, ali i sav pravdoljubivi svet koji sa vama sastradava, pati i moli se. Radujte se i budite u miru, slozi i ljubavi međusobnoj i sa svima ljudima! Iznad svega budite u miru, slozi i ljubavi sa našim svetiteljima i mučenicima koji svojim podvigom proslaviše Gospoda, a Gospod proslavi njih Svojom slavom i blagodaću!

Srbima u Hrvatskoj

Srećan i blagosloven Božić želimo i svoj našoj braći i sestrama u Dalmaciji, Hrvatskoj, Slavoniji, Lici, na Kordunu i u Baniji koji ponovo doživljavaju, kao i pre dvadeset godina, progone i stradanja zbog svog imena, pisma i jezika. Posebno smo zabrinuti pred činjenicom da se pitanje ćirilice koristi kao paravan za nastavak progona srpskog naroda u Hrvatskoj, za zastrašivanje Srba i odvraćanje istih od povratka na njihova ognjišta. Molimo se Bogomladencu Hristu da svojom božanskom ljubavlju ispuni srca i duše onih koji gaje netrpeljivost, pa i mržnju prema svemu što je srpsko i pravoslavno. Čovek i narod bez ljubavi – šta je? Neka mesto mržnje ljubav zavlada!
Sa posebnom očinskom i pastirskom ljubavlju danas se molitveno sećamo naše braće i sestara prognanih sa Kosova i Metohije, iz Dalmacije i čitave Krajine, iz Bosne i Hercegovine, koji, evo, godinama Božić dočekuju obespravljeni, bez prava na povratak i na svoju imovinu. Molimo se Bogomladencu Hristu da i naše prognanike milošću i dobrotom Svojom vrati u zemlju njihovih otaca i praotaca i tako obriše suze sa lica njihovih i uteši ih.

Vladika Jovan

Čestit i blagosloven Božić želimo našem utamničenom bratu i saslužitelju Arhiepiskopu ohridskom i Mitropolitu skopskom Gospodinu Jovanu i svoj progonjenoj i stradalnoj Crkvi pravoslavnoj u BJR Makedoniji. Njega tamošnja vlast drži nepravedno utamničenog, a njegovim vernicima uskraćuje slobodu vere i savesti iz razloga što su se opredelili za jedinstvo Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve. Apelujemo na vlasti BJR Makedonije da odmah i neizostavno oslobode našeg oca, brata i saslužitelja Arhiepiskopa ohridskog i Mitropolita skopskog Gospodina Jovana, da Crkvi Božjoj, Ohridskoj Arhiepiskopiji, obezbede puno pravo i slobodu koja joj po zakonu pripada.

O Crnoj Gori

Isto tako, žalimo i protestujemo zbog neprekidnih nasrtaja režima koji vlada u Crnoj Gori na identitet, status i slobodu Srpske pravoslavne crkve, i zbog pokušajâ uplitanja u njen unutrašnji život i kanonsko ustrojstvo. Javno pitamo tamošnje ideologe, samozvane autokefaliste, inače mahom ateiste, zašto u duhu sopstvene verzije demokratskog i sekularnog društva nemaju kuraži da javno zatraže i takvu reorganizaciju Rimokatoličke Crkve da i njoj sedište bude u Crnoj Gori, a ne u Vatikanu, kao što to traže za Pravoslavnu crkvu.
Svi oni koji iz vlastitih pobuda i interesa, zbog svoje gordosti i sujete cepaju plašt naše svete Crkve treba da znaju da će ih kad-tad stići pravda Božja. Pozivamo sve na duhovnu budnost i mudrost. To nam je danas najpotrebnije jer svuda oko nas i među nama kruže oni koji žele da nas vide pocepane i razjedinjene. Crkva naša Svetosavska jeste i ostaje trajni garant i temelj našeg duhovnog, crkvenog i nacionalnog jedinstva. Samo u Crkvi i kroz Crkvu mi smo sa Hristom Gospodom i u Hristu Gospodu. Onaj ko je sebe izdvojio iz Crkve odvojio je sebe i od Hrista Gospoda. Zato mi svi ostanimo verni Gospodu, nas radi Rođenome, u jedinstvu svete Crkve Njegove!

Mir Božji – Hristos se rodi!
Vaistinu se rodi!

Srpska pravoslavna crkva i vernici koji poštuju Julijanski kalendar danas proslavljaju Badnji dan i Badnje veče. Danas je ujedno i priprema za sutrašnju proslavu Božića – dana rođenja Isusa Hrista.

Njegova Svetost Patrijarh srpski Irinej služiće Božićnu svetu arhijerejsku Liturgiju u ponoć u Spomen-hramu Svetog Save na Vračaru.

Sutradan u 9 časova, na Božić, liturgiju će služiti i Njegovo preosveštenstvo episkop hvostanski Atanasije u Sabornoj crkvi. U isto vreme, u crkvi svetog Marka, liturgiju će služiti i Njegovo preosveštenstvo episkop remezijanski Andrej.

Službama bdenija, inače, kao i paljenjem badnjaka se u pravoslavnim crkvama najavljuje rođenje Isusa Hrista. Dolazak Spasitelja na svet hrišćani slave kao početak novog vremena i to im je najradosniji praznik.

Vernici se za proslavu Božića pripremaju na Badnji dan, koji je ujedno i poslednji dan Božićnog posta. Tada bi, prema običajima, cela porodica trebalo da bude na okupu.

Danas će vernici po kućama posuti slamu, kako bi dočarali atmosferu pećine u Vitlejemu u kojoj se, po crkvenom predanju, rodio Isus Hrist.

U svoje domove, danas će unositi badnjak, po kome je praznik i dobio ime, a kome je pravoslavna crkva dala poseban smisao. Ime badnjak je povezano sa rečju “bdeti”, budući da se na taj dan bdelo čekajući rođenje Hrista.

Badnjak je obično mlado cerovo ili hrastovo drvo i simbol je drveta koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Spasitelj.

I dok se u gradovima na Badnji dan po badnjak odlazi na pijacu ili kod uličnih prodavaca, u selima širom Srbije njegovo sečenje je poseban ritual.

Mada, običaji su po Srbiji različiti od sela do sela. Ipak, sve molitve su jedinstvene u želji da naredna godina bude bolja od prethodne.

U crkvama širom Srbije služiće se povečerja i paliće se badnjaci.

(Blic)

Službama bdenija i paljenjem badnjaka u pravoslavnim hramovima najavljuje se rođenje Isusa Hrista, čiji se dolazak na svet slavi kao početak novog vremena.

Badnjak je, po pravilu, mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.

Badnji dan i Božić obeležavaju 6. i 7. januara pravoslavni vernici koji poštuju stari, Julijanski kalendar.

Patrijarh srpski Irinej danas će ložiti badnjak ispred novosagrađenog Hrama Svetog Simeona Mirotočivog na Novom Beogradu i Hrama Svetog Save na Vračaru, gde će u ponoć predvoditi prvu Božićnu liturgiju.

Na Badnji dan prvosveštenik SPC će služiti jutarnju liturgiju u beogradskoj Sabornoj crkvi, dok će večernje bogosluženje služiti u novosagrađenom Hramu Svetog Simeona Mirotočivog u Bloku 26.

Kako je najavljeno na sajtu Srpske pravoslavne crkve, patrijarh će, takođe, prisustvovati večernjem bogosluženju u maloj Crkvi Svetog Save na Vračaru.

U ponoć, prvu prazničnu liturgiju kojom se objavljuje čas Rođenja Hristovog i početak božićnog slavlja, patrijarh će služiti u Hramu Svetog Save na Vračaru.

Na Badnji dan, vikarni episkop hvostanski Atanasije služiće liturgiju u Markovoj crkvi, dok će na sam dan Božića, 7. januara, jutarnju liturgiju služiti u beogradskoj Sabornoj crkvi.

Episkop raško-prizrenski Teodosije služiće na badnje veče u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici, čime će početi božićno slavlje. Posle ove službe, koja će početi u 16.00 časova, vladika Teodosije naložiće badnjak ispred hrama gde se očekuje veliki broj vernika.

Drugog dana Božića, na praznik Sabora Presvete Bogorodice, patrijarh će služiti liturgiju u niškoj Sabornoj crkvi, dok će vikarni episkop Atanasije služiti liturgiju u beogradskoj Sabornoj crkvi.

Na praznik svetog arhiđakona Stefana, trećeg dana Božića, patrijarh Irinej će jutarnju liturgiju služiti u Eparhiji niškoj, dok će vikarni episkop služiti u manastiru u Slancima, koji tog dana proslavlja svoju krsnu slavu.

Pored Srpske pravoslavne crkve, Božić 7. januara po novom kalendaru (25. decembra po starom) proslavlja Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koje kao svoj bogoslužbeni poštuju Julijanski kalendar.

U crkvama širom Srbije služiće se povečerja i paliće se badnjaci.