U izdanju od utorka, list navodi da bi “redizajniranje” Ustava trebalo da bude završeno do ulaska Srbije u Evropsku uniju, a da će se odvijati “pod budnim okom” predsednika Borisa Tadić, koji je, navodno, najavio da će formirati komisiju za izmene najvišeg pravnog akta, u cilju regionalizacije.

Novosti saznaju da će na čelu komisije biti bivši predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić. On je “Novostima” rekao da ni pokrajina ni regioni ne smeju imati ništa od atributa državnosti, i da težište nadležnosti treba da bude na ekonomiji, infrastrukturi, socijalnoj politici i kulturi, ali nije želeo da komentariše navode da će predvoditi komisiju jer još nije dobio zvaničnu ponudu.

Prema njegovoj proceni, biće potrebno najmanje dve godine da bi se došlo do teksta novog Ustava, koji bi u Skupštini morao da bude potvrđen dvotrećinskom većinom.

Kako javlja B92, “Fijat” koji je strateški partner “Krajslera”, odlučio je da umesto proizvodnje dva manja modela automobila u fabrici u Kragujevcu proizvodi dva veća. “Fijat” je u decembru postigao sporazum sa vladom Srbije o osnivanju zajedničkog preduzeća koje će preuzeti fabriku automobila “Zastava” u Kragujevcu.

Inače, dve strane će u sledeće tri godine zajednički investirati 700 miliona evra u obuku radnika i modernizaciju tog već starog pogona.
“Fijat” će u zajedničkom preduzeću imati 67 odsto udela, a ostatak će pripasti Srbiji.

Kako javlja B92, zbog nestanka struje i prekida telefonskih veza, vlasti Čilea i dalje ne raspolažu pravim informacijama o razmerama štete. Ovaj zemljotres osetili su i stanovnici Argentine, a trenutno su na snazi upozorenja o opasnosti od cunamija koja su izdata za Havaje, Australiju i sve pacifičke zemlje.

Predsednica Čilea Mišel Bačele izjavila je da se broj poginulih posle zemljotresa, čiji je epicentar bio oko 115 kilometara od Konsepsiona, drugog po veličini grada u državi u kojem živi više od 200.000 ljudi, popeo na 78 i da i dalje raste. Zbog toga je u centralnom delu države proglešeno vanredno stanje.

“Ovo je bio razorni zemljotres posle kojih je usledilo nekoliko manjih potresa”, izjavila je predsednica i pozvala svoje sunarodnike da ne paniče. Ona je dodala da i pored svega sistem funkcioniše i navela da država u ovom trenutku čini sve što može da pomogne.

Poplave na Madeiri, spasioci izvlače čoveka

Na portugalskom ostrvu Madeira broj poginulih u poplavama i klizištima popeo se na 40, a više od 120 ljudi je povređeno.

U spasavanje se uključila i vojska, a broj nestalih za sada nije utvrđen. Broj žrtava “će verovatno rasti, uzimajući u obzir poplave”, rekao je portparol regionalnih vlasti, dodavši da ima “velikih teškoća” u saobraćaju. On je dodao da će se nastaviti potraga za telima i da zvaničnici čekaju “pomoć timova sa kopna da bi nastavili rad na terenu”.

Kako javlja B92, zbog jakih kiša, najjačih od 1993. godine, raseljeno je 250 ljudi.

Poplave na ulicama Funšala

Zbog velikih kiša koje su padale, na ostrvu udaljenom oko 900 kilometara jugozapadno od Portugala i oko 500 kilometara od Afrike juče su ulice glavnog grada Funšala bile u rekama vode, blata i otpada.

Danas su se vremenske prilike popravile, otklanja se otpad, pa se spasioci nadaju da će kretanje biti bolje, i da će se pomoći ljudima što je više moguće.

Auto-moto savez Srbije

Kako javlja B92, u nižim predelima na kolovozima ima snega od 5 do 10 centimetara, dok u planinskim predelima, preko planinskih prevoja i na putevima drugog i trećeg prioriteta ima snega na kolovozu od 10 do 30 centimetara. Dodatna opreznost i znatno sporija vožnja neophodni su na kritičnim deonicama, poput mostova, nadvožnjaka i preko planinskih prevoja. Vidljivost je smanjena zbog ovakvih vremenskih prilika i saobraćaj se jako otežano obavlja na gotovo svim putnim pravcima u Srbiji. Ekipe putarskih službi intervenišu i posipaju so, i uz velike napore, važniji putni pravci su prohodni.

Ne preporučuje se kretanje na put bez preke potrebe. Ali ako to činite, obavezna je i neophoda zimska oprema.

Sneg koji cele noći pada usporio je saobraćaj na aerodromu “Nikola Tesla”, pa je tako aerodrom zatvoren za sletanje, a poletanje se obavlja usporeno, sa zakašnjenjem po nekoliko sati.

Poslednji avion je na beogradski aerodrom sleteo 12 minuta posle ponoći iz Beča, a otkazani su dolasci iz Podgorice, Minhena, Pariza, Ciriha, Beča, Frankfurta i Istanbula. Prema podacima objavljenim na sajtu Aerodroma, otkazani su popodnevni odlasci za Beč, Istanbul, Frankfurt, Cirih i prepodnevni za Podgoricu.

Direktor “Jat Airways” Srđan Radovanović izjavio da su oko podneva ponovo uspostavljeni letovi sa beogradskog aerodroma “Nikola Tesla”. Radovanović je za Studio B kazao da će svi putnici biti prevezeni, ali sa zakašnjenjem. On je naveo da će putnicima koji su zbog kašnjenja izgubili vezani let Jat Airways omogućiti tranzit i boravak u Beogradu.

Kako javlja B92, saopštenje Međunarodnog monetarnog fonda usledilo je posle samita EU, sa kojeg je Atini poslata “jasna poruka solidarnosti”, ali ne i precizan plan spasavanja, što je razočaralo tržišta i dovelo do slabljenja vrednosti evra i grčkih vladinih obveznica.

Prethodnih dana Grčka je bila suočena i sa štrajkom radnika javnog sektora, i ljudi su paralisali obavljanje svakodnevnih poslovnih aktivnosti.

Površina ovog poslovnog prostora iznosi 8.590,48 kvadratnih metara, a svi zainteresovani kupci mogu da kontaktiraju nadležne službe Jat Airwaysa.

Kako javlja B92, generalni direktor Jat Airwaysa Srđan Radovanović je ocenio da će transparentnom prodajom viška imovine koja se ne koristi u punoj meri biti ubrzano sprovođenje najavljenih reformskih mera, kao i rekonstrukcija i modernizacija srpske državne aviokompanije.

Rukovodstvo “Jat Airways” će se nakon prodaje zgrade preseliti u prostorije koje nacionalni avioprevoznik poseduje na Aerodromu “Nikola Tesla” gde će biti bliže zaposlenima, ali i korisnicima svojih usluga.

Novcem od prodaje kompanija planira da zakupi dva boinga 737-700, i da kupi potrebne delove za avione koji trenutno nisu u funkciji.

Nebojša Starčević, generalni direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, kaže da je Wizz Air tražio dozvolu za letove ka dve destinacije-Dortmundu i Londonu (na aerodrom Luton) i da eventualno razmišlja o dodatnim destinacijama u Španiji, dok Spanair treba da u početku leti za Barselonu.

Kako javlja B92, Direktor Direktorata je kazao da je broj putnika u aviosaobraćaju u januaru ove godine bio za 20 odsto veći nego u istom mesecu 2009. godine zahvaljujući ukidanju šengenskih viza i jeftinijim kartama. Tokom ove godine, ocenio je, može se očekivati povećanje broja putnika za 20 do 30 odsto.

Prema rečima Starčevića, niskotarifne i redovne aviokompanije uglavnom imaju različitu klijentelu, tako da se ne očekuje da će dolazak “low cost” kompanija u velikoj meri ugroziti broj putnika u redovnom aviosaobraćaju.

On je istakao i da nema razlike između “low cost” i redovnog saobraćaja kada je zaštita putnika u pitanju.

Starčević je naglasio da su pravilnici usklađeni sa propisima Evropske unije i da, u slučaju da su oštećeni, putnici treba da traže nadoknadu troškova od avioprevoznika, a u slučaju da je ne dobiju obraćaju se Direktoratu, kao nadzornom organu.

Vlasnik Niki Lauda je izjavio da je vrlo zadovoljan dosadašnjim odzivom putnika, i da ako se nastavi ovim tempom postoji mogućnost da se uvede i drugi let dnevno.

Na današnjem letu za Beč pilotirao je i sam Niki Lauda i on je izjavio: ” Let je bio dobar i avion je sleteo ranije, što je i normalno pošto se trudim da letim brzo”. Kako javlja B92, Lauda je istakao da je razlika u pristupu kompanije “Niki” u odnosu na druge avokompanije u tome što prodaja rezervisanih aviokarata počinje sa cenom od 29 evra, koja raste kako se približava dan polaska.

Najskuplje karte su na sam dan polaska, ali su i tada, prema njegovim rečima, 30 odsto jeftinije od konkurencije.

Odluku o odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma doneli su 7. decembra šefovi diplomatija država EU na sastanku u Briselu, na osnovu pozitivnog izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca.

Direktorka kancelarije za Evropske integracije Milica Delević kaže da to predstavlja veliki korak Srbije ka Uniji i omogućava nastavak evropskih integracija.

Kako javlja B92, prvi sastanak Komiteta Unije i Vlade Srbije za praćenje primene Sporazuma biće održan u prvoj polovini marta. A osim političkog, primena Sporazuma, prema rečima Milice Delević, ima i veliki ekonomski značaj.