Kokice su već okarakterisane kao odlična namirnica sa malo kalorija, a novost je da ova grickalica sadrži više antioksidanata od voća i povrća.

Antioksidanti poznati pod imenom polifenoli u velikoj meri utiču na zdravlje jer sprečavaju da štetni molekuli oštete ćelije.

Otkriveno je da kokice sadrže koncentrat antioksidanata jer u sebi imaju samo četiri odsto vode, dok u pojedinim vrstama voća i povrća taj procenat dostiže 90.

Naučnici su otkrili da jedna porcija kokica ima oko 300 miligrama antioksidanata, što je skoro duplo više od 160 miligrama, koliko sadrži porcija bilo kog voća. Takođe, otkriveno je da je u hrskavoj opni kokice najveća doza antioksidanata i vlakana.

Hranljivost kokica su proučavali naučnici sa Skrenton univerziteta u Pensilvaniji, a svoje otkriće su predstavili na konvenciji Američkog udruženja hemičara u San Dijegu.

Ipak, oni upozoravaju da ljudi ne smeju zameniti neophodnih pet porcija voća i povrća u toku dana kokicama, jer u njima nema veoma važnih vitamina i minerala.

“Kokice su odlična užina. To jedina namirnica koja sadrži 100 odsto celo, neobrađeno zrno. Sve druge žitarice su obrađene i pomešane sa drugim sastojcima, pa čak iako se kupovne žitarice reklamiraju kao “celo zrno”, to se odnosi samo na 51 odsto mase proizvoda”, rekao je Džo Vinson, jedan od naučnika koji su učestvovali u istraživanju.

Jedna porcija kokica obezbeđuje više od 70 odsto dnevne potrebe za žitaricama.

“Prosečan čovek dnevno unese samo pola neophodne doze žitarica sa celim zrnom, a kokice mogu da popune taj nedostatak na veoma prijatan način”, zaključio je Vinson koji upozorava i da je veoma važno kako se kokice pripremaju.

Kada se kokaju na vatri ili ringli imaju malo kalorija, dok one spremljene u mikrorerni imaju duplo više kalorija.

(Blic)

Astma

Patofiziološka podloga podrazumeva upalu bronhija povezanu sa preosetljivošću disajnih puteva uz povećanu produkciju sluzi koja se iskazuje već spomenutim simptomima.

Napadi astme su obično provocirani alergenima koji se udišu, kao npr. zrnca prašine, grinje, životinjske dlake, fizičkim stresom, infekcijom, hranom ili nerviranjem. Zavisno od toga javljaju se i karakteristične patofiziološke promene, zato je lečenje usmereno na usklađivanje imunološkog odgovora na upalu.

Mogući pomagači u nastajanju astme mogu biti svakodnevne namirnice: pšenica, mleko, namirnice koje sadrže kvasac, kikiriki, riba, jaja ili prehrambeni aditivi kao što su sulfati u sušenom voću, kobasicama, džemu, pivu, vinima, kao i konzervansi u celom nizu proizvoda, gazirana pića, gume za žvakanje, E 310, E320, E 316.

Iako je poznata važnost uloge nepodnošenja određene vrste hrane u astmi, isto tako važi i činjenica da optimalnom prehranom možemo ublažiti upalne promene bronhija, još uvek imamo nedovoljno podataka koji bi potkrepili uzročnu povezanost.

Otprilike 200 miliona ljudi širom sveta boluje od astme. Procenat obolelih od astme je značajno viši u zapadnom svetu nego u zemljama u razvoju.

Pacijenti koji boluju od astme dobro podnose kafu zahvaljujući teofilinu.

Smanjite uzimanje mesa i svih masti životinjskog porekla i pokušajte u svakodnevnu prehranu uvrstiti beli luk, masniju ribu, kao i voće i povrće bogato C-vitaminom.

Sastojci koji potencijalno olakšavaju tegobe uključuju:

• Antioksidante, posebno vitamin C i E, selen i cink
• vitamini B6 i B 12
• omega 3 masne kiseline